Још 1959. године, добитник Нобелове награде за физику Фејнман је једном рекао да има фантазију да ако можемо да прогутамо хирурга, онда би многе сложене операције могле да буду веома занимљиве и једноставне.
У то време је то за њега била само идеја и хтео је да препусти нама да то и остваримо. Десет година касније, 1966, Американци су о томе снимили филм.
Прича је о совјетском научнику који бежи у Сједињене Државе и умире јер су му шпијуни оштетили мождане судове. Затим су смислили начин да смање пет доктора на један део од милион и да их убризгају у крвне судове совјетских научника.
Пет хирурга је прошло кроз низ авантура у његовом телу, борећи се са чудовиштем за надоградњу, и коначно пронашли тачку крварења, успешно спасавајући живот научника. Звучи као карактеристика Хладног рата, али филмови о хладном рату говоре о најсавременијим стварима, и тада је концепт микродоктора у телу први пут промовисан у широј јавности.